Pro­sla­vi slav­ne bit­ke iz Dru­gog svjet­skog ra­ta, na Tjen­ti­štu, na Su­tje­sci, pri­su­stvo­va­la je i de­le­ga­ci­ja bje­lo­polj­skih bo­ra­ca, ko­ju je pred­vo­dio Raj­ko Me­do­je­vić. On se obra­tio ne­ka­da­šnjim sa­bor­ci­ma i nji­ho­vim po­tom­ci­ma, to­plo ih po­zdra­viv­ši u ime bo­rač­ke or­ga­ni­za­ci­je Na­rod­no­o­slo­bo­dlač­kog ra­ta 1941–1945 iz Cr­ne Go­re. On je is­ta­kao da Bje­lo­polj­ci do­sled­no po­štu­ju i sli­je­de svi­je­tle tra­di­ci­je nad­čo­vje­čan­ske bor­be pro­tiv fa­ši­zma u Dru­gom svjet­skom ra­tu svih na­ro­da i na­rod­no­sti Ju­go­sla­vi­je.
– Za osam hi­lja­da he­ro­ja Su­tje­ske iz svih kra­je­va Ju­go­sla­vi­je – bra­će i se­sta­ra po bor­bi i kr­vi svje­di­nje­ni – či­ni­mo po­men po­sli­je 72 go­di­ne i za­hval­nost za uz­vi­še­no dje­lo po­bje­de nad zlom. Ov­dje na Su­tje­sci po­ka­zli smo či­ta­vom svi­je­tu ka­kvi su bi­li Ti­to­vi prar­ti­za­ni. Ne­po­bje­di­vi i ne­za­dr­ži­vi, ma ko­li­ko se tru­di­li fa­ši­sti da ih uni­šte – re­kao je Me­do­je­vić.
On je do­dao da je Su­tje­ska bi­la i osta­la sim­bol pr­ko­sa, po­no­sa, na­še uz­le­ti­šte u naj­te­žim tre­nu­ci­ma dra­ma­tič­kne bor­be za slo­bo­du i uz­vi­še­ne ljud­kse ide­al­ne prav­de i isti­ne.
– Su­tje­ska je na­še sve­ti­li­šte, na­še ogle­da­lo da se vi­di ko­li­ko smo obraz sa­ču­va­li i ne­pri­ja­te­lje mo­ral­no nad­vi­si­li. Su­tje­ska je na­ša ko­stu­r­ni­ca i na­ša uz­let­ni­ca ka be­smrt­nosti. Su­tje­sko opje­va­na, po­bje­dom ovjen­ča­na, ore­o­lom sla­ve oki­će­na, pr­ko­som za­do­je­na, u le­gen­du pre­tvo­re­na, u vječ­nsot za­pi­sa­na. Već 70 go­di­na na­ši rat­ni dru­go­vi, na­ši sled­be­ni­ci i po­tom­ci ov­dje se oku­plja­ju u slo­bo­di da po­ka­zu­je­mo svi­je­tu, i pri­ja­te­lji­ma i ne­pri­ja­te­lji­ma, ko­li­ko smo ne­po­bje­di­vi, ko­li­ko smo ne­u­ni­šti­vi – re­kao je Me­do­je­vić.
On je re­kao da je 13. jun dan Su­tje­ske.
– Pi­ta­mo se za­što ne mo­že­mo to­ga da­na da se svi za­jed­nič­ki oku­plja­mo, ka­da svi­jet zna da je na­ša Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ka bor­ba bi­la jed­na i je­din­stve­na, svih ju­go­slo­ven­skih na­ro­da, pod ru­ko­vod­stvom Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je i dru­ga Ti­ta – is­ta­kao je Me­do­je­vić.
On je pod­sje­tio da je ne­dav­no u Be­o­gra­du do­go­vo­re­no da bo­rač­ke or­ga­ni­za­ci­je ob­no­ve sa­rad­nju i upu­te po­ru­ku da se pre­va­zi­đu sve po­dje­le.
– Na Su­tje­sci su mno­gi po­gi­nu­li, me­đu nji­ma i ko­man­dant Sa­va Ko­va­če­vić, ali je iz­vo­je­va­na ve­li­čan­stve­na po­bje­da. Su­tje­ska je na­ša le­gen­da, do­kaz na­še ne­u­stra­ši­vo­sti, na­še ne­u­ni­šti­vo­sti, na­še po­sto­ja­no­sti i vječ­no­sti – re­kao je Me­do­je­vić.
On je re­kao da su se na mje­stu slav­ne bit­ke oku­pi­li da po­ša­lju po­ru­ku mla­đim ge­ne­ra­ci­ja­ma ko­li­ko vri­je­di slo­bo­da i ko­li­ka je ci­je­na za nju pla­će­na, da ne za­bo­ra­vlja­ju slo­bo­dar­ski duh na­ših pe­da­ka.
– Još jed­na po­ru­ka mo­gla bi da se upi­še sa Su­tje­ske – fa­ši­zam ni­je mr­tav. On ži­vi u na­si­lju moć­ni­ka, u bom­bar­do­va­nju, u ru­še­nju, u tro­va­nju, u si­ja­nju mr­žnje, u oti­ma­nju bo­gat­stva ma­lih na­ro­da u ubi­ja­nju ne­vi­nih i ne­du­žnih. Mi smo upr­kos sve­mu osta­li us­prav­no na po­lju ljud­sko­sti, po­šte­nja i pri­ja­telj­ske lju­ba­vi, Su­tje­ska nas je opo­mi­nja­la, hra­bro­šću za­do­ji­la da bi­smo ne­pri­ja­te­lja mo­ral­no nad­vi­si­li. Ov­dje smo da­nas da pi­ta­mo bor­ce ko­ji po­či­va­ju u za­jed­nič­koj grob­ni­ci, je­su li im vi­le za 72 go­di­ne ra­ne iz­vi­da­le? Je li im Maj­ka Ju­ga gru­di or­de­njem ukra­si­la? Je­su li ih dje­voj­ke cvi­je­ćem oki­ti­le? Kla­nja­mo vam se do ne­za­bo­ra­va i obe­ća­va­mo da vas ne­će­mo i ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti – po­ru­čio je na Su­tje­sci Raj­ko Me­do­je­vić.
M.N.